هوشع هو من أقل الأنبياء ، وهو معاصر لإشعياء وميخا في اليهودية. ينتمي كتاب النبي هوشع ، وهو الأول من بين كتب أقل الأنبياء ، إلى النصف الأول من القرن الثامن. قبل الميلاد هـ ، يتكون من 14 فصلاً. تشير كلمة هوشع إلى الشمال ، أي مملكة إسرائيل تحت حكم يربعام الثاني. استنكر هوشع رجال القبائل في الوحشية الأخلاقية ، عبادة الأصنام (تحول إلى الدين الكنعاني ، الذي تم تقديمه في عهد يربعام الأول) وتملقه بقوة مصر وآشور. بدأ يتنبأ في النصف الثاني من حكم يربعام ال
Hoşea, Yahudiye'de İşaya ve Mika'nın çağdaşı olan daha küçük peygamberlerden biridir. Küçük peygamberlerin kitaplarının ilki olan Hoşea peygamberin kitabı, 8. yüzyılın ilk yarısına aittir. M.Ö e., 14 bölümden oluşmaktadır. Hoşea sözcüğü kuzeyi, yani II. Yeroboam yönetimindeki İsrail krallığını ifade eder. Hoşea, kabile arkadaşlarını ahlaki vahşetle, putperestlikle (Yeroboam I altında tanıtılan Kenan dinine dönerek) ve Mısır ve Asur'un gücüne yalt
Ermeni halkı, Güney Ural bozkırlarından gelen göçmenler olan Hint-Avrupalılar tarafından Ermeni Yaylalarında yaşayan en eski kabilelerin uzun bir asimilasyon sürecinin bir sonucu olarak oluşmuştur. Ortaya çıkan Ermeni halkının ana bileşenleri şunlardı: Hayaslar (Ermenilere kendi adlarını veren “Hay”), Armenler (Armins), Urartular, Hititler ve diğerleri. Eski Ermeni efsanelerine göre, Ermenilerin iki ataları vardı – Hayk (Hayk) ve Aram, Ermeni hal
Rozprávka je historicky ustálené stabilné umelecké epické dielo folklórnej prózy neobvyklého a niekedy hlboko fantastického obsahu, ktoré rozpráva o udalostiach, často veľmi vzdialených, a preto výrazne skreslených v procese ústneho prenosu. V rozprávkach sa prejavuje umelecké stelesnenie ašpirácií a nádejí pracujúcich ľudí, ich najvnútornejšie myšlienky o víťazstve nad prírodnými silami, o obnove života, o premene sveta k lepšiemu, nie pre niekt
Grekët janë njerëzit që përbëjnë popullsinë kryesore të Greqisë, Qipros. Emri grekë iu dha në kohët e lashta nga romakët sipas emrit të një prej fiseve të vogla të kolonistëve helenë në Italinë jugore. Populli helen filloi të merrte formë rreth shekullit të 12-të. para Krishtit e. si rezultat i përzierjes së banorëve më të lashtë të Greqisë, pellazgëve, me të ardhur nga Azia e Vogël (tirsenë, karianë etj.), të cilët, nga ana tjetër, vinin nga ste
Shqiptarët janë një popull që banon në Shqipëri, Kosovë (Rusia nuk e njeh Kosovën si shtet më vete), Maqedoninë, Serbinë, Malin e Zi, ka diaspora shqiptare në vende të tjera, veçanërisht në Itali, Gjermani, Suedi, Francë dhe vende të tjera. Sipas të folmeve të gjuhës shqipe dhe veçorive etnografike, shqiptarët ndahen në gegë (në veri, shkipenia në dialektin gegë) dhe toskë (në jug, shkiperia në dialektin toskë). Nga llojet antropologjike te shqip
Греки (самоназвание – эллины) – народ, составляющий основное население Греции, Кипра. Наименование греки было в древности дано им римлянами по названию одного из мелких племён эллинских колонистов на юге Италии. Эллинская народность начала складываться около 12 в. до н. э. в результате смешения древнейших обитателей Греции пеласгов с пришельцами из Малой Азии (тирсены, карийцы и др.), которые, в свою очередь, вышли из степей Южного Урала (где сфо
Албанцы (самоназвание shqipetar – шкипетар) – народ, населяющий Албанию, Косово (Россия не признаёт Косово в качестве отдельного государства), Македонию, Сербию, Черногорию, есть албанские диаспоры и в других странах, в частности, в Италии, Германии, Швеции, Франции, в других странах. По наречиям албанского языка и этнографическим признакам албанцы подразделяются на гегов (на севере, Шкипения на наречии гегов) и тосков (на юге, Шкипериа на наречи
Grci su ljudi koji čine glavno stanovništvo Grčke, Cipra. Ime Grci dali su im u antičko doba Rimljani po imenu jednog od malih plemena helenskih kolonista u južnoj Italiji. Helenski narod počeo se oblikovati oko 12. stoljeća. PRIJE KRISTA e. kao rezultat miješanja najstarijih stanovnika Grčke, Pelazga, s pridošlicama iz Male Azije (Tirsenima, Karijcima, itd.), koji su pak došli iz stepa Južnog Urala (gdje su najstariji Indo -formirana je Europska
Grki so ljudje, ki sestavljajo glavno prebivalstvo Grčije, Cipra. Ime Grki so jim v starih časih dali Rimljani po imenu enega od majhnih plemen helenskih kolonistov v južni Italiji. Helensko ljudstvo se je začelo oblikovati okoli 12. stoletja. pr. n. št e. kot posledica mešanja najstarejših prebivalcev Grčije, Pelazgov, s prišleki iz Male Azije (Tirzenci, Karijci itd.), ki so prišli iz step južnega Urala (kjer so najstarejši Indo -nastala je evro
Görögország, Ciprus fő lakosságát a görögök alkotják. A görögök nevet az ókorban a rómaiak adták nekik a dél-olaszországi hellén gyarmatosítók egyik kis törzsének neve után. A hellén nép a 12. század környékén kezdett kialakulni. időszámításunk előtt e. Görögország legősibb lakóinak, a pelazgoknak a kis-ázsiai jövevényekkel (tirzeniek, kariak stb.) való keveredésének eredményeként, akik viszont a Dél-Urál sztyeppéiről érkeztek (ahol a legősibb in
Arnavutlar, Arnavutluk, Kosova (Rusya Kosova'yı ayrı bir devlet olarak tanımıyor), Makedonya, Sırbistan, Karadağ'da yaşayan bir halktır, diğer ülkelerde, özellikle İtalya, Almanya, İsveç, Fransa ve diğer ülkelerde Arnavut diasporaları vardır. Arnavut dilinin lehçelerine ve etnografik özelliklerine göre Arnavutlar, Ghegler (kuzeyde, Gheg lehçesinde Shkipenia) ve Tosks (güneyde, Tosk lehçesinde Shkiperia) olmak üzere ikiye ayrılır. Arnavutlar arası
Албанците се народ кој живее во Албанија, Косово (Русија не го признава Косово како посебна држава), Македонија, Србија, Црна Гора, има албански дијаспори во други земји, особено во Италија, Германија, Шведска, Франција и други земји. Според дијалектите на албанскиот јазик и етнографските карактеристики, Албанците се поделени на геги (на север, Шкипенија на гешкиот дијалект) и тоски (на југ, шкиперии на тоски дијалект). Од антрополошките типови к
Албанци су народ који насељава Албанију, Косово (Русија не признаје Косово као посебну државу), Македонију, Србију, Црну Гору, албанске дијаспоре постоје и у другим земљама, посебно у Италији, Немачкој, Шведској, Француској и другим земљама. Према дијалектима албанског језика и етнографским обележјима, Албанци се деле на Геге (на северу Шкипенија на Гхег дијалекту) и Тоске (на југу Шкиперија на Тоском дијалекту). Од антрополошких типова код Албан
Albanci su narod koji nastanjuje Albaniju, Kosovo (Rusija ne priznaje Kosovo kao posebnu državu), Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru, albanske dijaspore ima iu drugim zemljama, posebno u Italiji, Njemačkoj, Švedskoj, Francuskoj i drugim zemljama. Prema dijalektima albanskog jezika i etnografskim obilježjima, Albanci se dijele na Gege (na sjeveru Škipenije na geškom dijalektu) i Toske (na jugu Škiperije na toskom dijalektu). Od antropoloških tipova kod
Albanci so ljudje, ki naseljujejo Albanijo, Kosovo (Rusija ne priznava Kosova kot ločene države), Makedonijo, Srbijo, Črno goro, v drugih državah so albanske diaspore, zlasti v Italiji, Nemčiji, na Švedskem, v Franciji in drugih državah. Glede na narečja albanskega jezika in etnografske značilnosti se Albanci delijo na Gege (na severu Shkipenia v narečju Gheg) in Toske (na jugu Shkiperia v narečju Tosk). Od antropoloških tipov pri Albancih prevla
في الشريعة اليهودية ، يظهر سفر النبي يوئيل من بين أقدم الكتب النبوية. ربما لا يرجع هذا إلى وقت إنشائها ، ولكن بسبب محتواها. رأى جامعو القانون علاقة بين الجزء الثاني من سفر يوئيل ، الذي يخبرنا عن دينونة الله على الأمم الأجنبية ، والجزء الأول من كتاب النبي عاموس بمحتوى مشابه. يعتقد بعض الباحثين أن سفر النبي عاموس يكمل سفر النبي يوئيل. لكن كتاب النبي يوئيل يشير إلى القرنين الرابع والثالث. قبل الميلاد ه. ويذكر الممارسات الدينية مثل التوبة العلنية وال
The Kelteminar archaeological culture is the Neolithic era (the end of the 4th – 3rd millennium BC in the southern Aral Sea region, named after the settlement of Kelteminar, the name most likely arose from an ancient riverbed or lake – a hydronym, later a canal in Uzbekistan (Karakalpakia). Apparently, this is one of the primary Indo-European archaeological cultures, which was further developed on the territory of the Southern Urals – in the so-c
سفر عاموس هو أقدم الأسفار النبوية في العهد القديم. عاموس هو من أقل الأنبياء الذين عاشوا في عهد عزيا ، ملك اليهود ، حوالي 800 قبل الميلاد. هـ ، معاصر للنبي إشعياء. يتكون سفر النبي عاموس من تسعة فصول. السمة المميزة لها هي وفرة المقارنات والرموز المأخوذة من الحياة الزراعية والريفية. يتنبأ عاموس بدينونة الله الرهيبة على الأراضي المجاورة لليهودية وعلى إسرائيل نفسها ، ويحذره ويحثه ويهدده ويقنعه بالتوبة. إنه يرى في الرفاهية الظاهرة نذيرًا للانحدار المقب
Человек всегда стремился знать истинную причину различных явлений, но из-за непонимания и незнания неизбежно формировались с древних времён религиозные ответы – всё якобы происходит по воле неких «всемогущих» сил. Только научные знания утверждают, что религиозные представления возникли еще у первобытных людей в результате их бессилия перед явлениями природы.
Ο Οβαδίας είναι ένας από τους μικρότερους προφήτες, σύγχρονος του Ιερεμία και του Ιεζεκιήλ. Το βιβλίο του προφήτη Αβδιά κατέχει την τέταρτη θέση στη σειρά των βιβλίων των κατώτερων προφητών και αποτελείται από ένα κεφάλαιο. Πιστεύεται ότι το βιβλίο γράφτηκε κατά τη διάρκεια της Βαβυλωνιακής αιχμαλωσίας. Χωρίς εξαίρεση, όλες οι προφητείες του Αβδιά στρέφονται εναντίον των Εδωμιτών – ενός λαού που ζούσε νοτιοανατολικά της Ιουδαίας και συμμετείχε στ
Аўдзій – адзін з меншых прарокаў, сучаснік Ераміі і Езекііля. Кніга прарока Аўдзія займае чацвёртае месца ў шэрагу кніг меншых прарокаў і складаецца з адной главы. Лічыцца, што кніга была напісана падчас Вавілонскага палону. Усе без выключэння прароцтва Аўдзія накіраваны супраць эдаміцянаў – народа, які жыў на паўднёвы ўсход ад Юдэі і прыняў удзел у разрабаванні Іерусаліма ў 586 г. да н. э.
Иона – пророк, очевидно, жил в годы правления израильского царя Иеровоама (931-910 гг. до н. э.). Иона проповедовал об усилении и победах израильтян при царе Иеровоаме. В книге пророка Ионы, состоящей из 4 глав, автором которой мог быть и сам Иона, рассказывается о том, как он проповедовал в Ниневии, столице Ассирии. Есть мнение о том, что Книга пророка Ионы возникла после возвращения евреев из вавилонского плена, то есть между 400—200 гг. до н.
